| |
|
|
|
Od toga što si navela...pa do...beskraja...
Zbog takve moje glupe sposobnosti bezrezervnog davanja ne gajim više nadu da sretnem osobu dovoljno iskrenu i spremnu da u mene poveruje...
Nekako, navikao sam se na to.
Ponekad samo, još, dopustim romantičaru u meni da u zvezdama oseti da takav neko čeka na mene, negde...
Ali, brzo to prođe. Odmah, kroz svega nekoliko dana, bivam grubo uveren u suprotno.
Ali, zaboli malo i prođe...
Kada baš budem usamljen, nađem neku, tako... Žmurim i ćutim i smeškam se na gluposti kojima se povinujem da prekinem samoću na tren. Dozvolim da strast izbledi i, smiren na kratko, predajem se zvezdama... Sve teže. Sve ređe...
I, da... 
Pratim tvoje blogove.
To je još jedino što me drži na ovom mestu
|
|
|
|
Uhhhhh....bolje da se vratim vicevima
|
|
|