Naslov bloga:
Kako je?"
"Dobro je."
"Pa da li je srećna? Ima li koga?"
"Ima, ima, kako ne bi imala."
"Koga to?"
"Pa ima nas druže, prijatelje."
"A jel' zaljubljena?"
"Zaljubljena? O Bože, i ti svašta pitaš. Naravno da jeste."
"Aha... A reci mi, voli li je taj?"
"Eh, vidi ti njega! Druže, nju svi zavole kada je upoznaju. Međutim, ne da ona na sebe. Ne zaustavlja se, lomi, ide mačem kroz gomilu takvih kao što si ti. Svima im probode srce. I ide dalje."
"Pa... Čuo sam zao glas o njoj. Kao i da ne može da stane na kamen, samo skita. I da je sve to ne dotiče."
"Grešiš druže, grešiš. Ona korača štiklama kroz ovaj tmuran svet podignute glave. Zaobilazi sve te ružne priče o sebi, čak se na to i smeši. Čudno je, zar ne? Ali druže, kada je u onoj beloj sobici, sa svim onim šarenilom, toplim slikama, igračkama, figuricama, znaš ti koja soba, ne trebam ti objašnjavati. Tad druže ona zaplače. A ona plišana stvar upije svaku suzu. Ali da se razumemo, ne plače ona zbog svakodnevnih sitnica, porodice, ili bolesti. Ne plače čak ni zbog tih ružnih priča iako su donekle istinite. Ne. Ona plače jer je takva postala zbog tebe."
"Zbog mene? Zašto zbog mene?"
"Druže, pa ti nju stvarno ne poznaješ!"
Komentari korisnika:
| |
|
|
Poznaje li Vas iko?
A pružate šansu, zar ne?
Samo što ne nacrtate...?
Eh, da... 
|
|