Naslov bloga: Komšija
Završio sam maločas poslove po avliji. Znate, one koji se još kradu ili koji se pojave dok su dani kakvi jesu a pred pravu jesen... Kad, komšija, koji tek ponekad dođe u njegovu kuću na bašti, jer ne živi tu, umoran, kao i ja, dovuče se do ograde i ispriča mi priču...
Imao Haso hemoroide. Lečio ga uspešno hećim godinama. Zadovoljan Haso bog zna kako...
Jednog dana hećim umre. Haso na mukama. Novi hećim još nije došao a njegove muke velike. Odluči se on i pozove fatu. Objasni joj on u čemu je problem i kako treba neko da ga podmaže odpozadi. Fata pristane, šta će, uz zahtev da joj on lepo objasni šta i kako treba da radi. I tako, Haso prišavši astalu i nalegavši stomakom na njega, natrćivši se i skinuvši pantalone i gaće poče da objašnjava:
- Fato, idi iza mene.
Fata stade njemu odpozadi.
- Stavi tvoju levu ruku na moje levo rame.
Fata stavi.
- Stavi tvoju desnu ruku na moje desno rame.
Fata stavi.
- Ajd sad... Podmazuj...
Fata upita:
- A čime ću podmazivati?
Izsmejasmo se komšija i ja i kretosmo svaki svojim putem. U odlasku, vidim komšija se i dalje gega čudno.
Više reda radi, jer se nije nešto žalio, upitah ga:
- Je li, bre, komšo, što hodaš tako? Jesi li dobro?
Komšija odgovara:
- Ma zezaju me hemoroidi... Nego, ti si neki hećim...
- Nisam komšija... Nisam...