Naslov bloga:
Prva i poslednja poruka TEBI
Ponekada se pitam dali sam ja uklet, proklet ili šta vec. Oduvek sam znao da volim pogrešnu devojku. Tebi je posveceno ovo pismo. Uvek sam se pitao da li prave ljubavi postoje, kako opstaju, kako nastaju i gde je granica? Koliko treba popustiti i oprostiti? Da smem pitao bih te to. Ne znam zašto se bojim i zašto ne smem da sa tobom pricam o tome... Blesavo. Možda zato što bih ti rekao šta osecam prema tebi? Koliko samo suza i razocarenja, koliko omalovažavanja i sve to zbog cega? Jedno znam sigurno, da nikada koliko god se trudio ne možemo biti zajedno, pitam se zašto? Jer me ti ne gledaš na takav nacin. U pocetku mi se cinilo da da je moguce, bilo je teško, ali sam se borio i verovao lažima da cu ja jednog dana biti ne samo tvoj momak vec nesto vise. To dan danas nisam docekao. Ne kažem da si "kucka", nikada to nisam ni pomislio, baš naprotiv. Ti si "sve", savršena. Jedino te za mene vezalo dobro i lepo prijateljstvo I neki divni trenuci, što mi je i drago. Tako nam je izgleda najbolje. Kakav kompliment, ha?! I kada pogledam u prošlost cekao sam 3 godine uzalud, a ko mi je kriv? Ja, eto ko. Budala. Sada bih hteo da smo zajedno. Smešno. Tek ti sada ne smem ništa reci jer si mi još draža i bolja prijateljica, i ne želim da upropastim tvoju srecu nekom glupom izjavom ljubavi koja bi potonula kao kamen kada ga baciš u vodu. Iako ovim to na neki nacin i radim. Ovako mi izgleda da nam je bilo lepo zajedno, sve na recima izgleda odlicno, ali pitam se kako nam je bilo u stvarnosti. Da li smo se mogli lepo i ludo provoditi? Verovatno. Ali (uvek postoji ono "ali") to što smo bili dobri drugovi bi nam u nekim situacijama malo zasmetalo. E, tu sam ja pogrešio. Da sam bar ranije nešto promenio, a ne ovoliko dugo cekao. Kažeš, promenio sam se. Pa naravno, morao sam. Ne mogu više biti sam, i onako smoren. To sam uradio ne bih li ti bar malo prerastao u ocima u nešto više. To je bio jedan od razloga. Trebalo mi je vremena, ali sada je gotovo, ne mogu više. Iako znam da ce biti teško, ne želim više da mucim sebe sa time. Ovo je prvo i poslednje što ti pišem na ovakav nacin. Jedno zapamti, svidaš mi se i svidaceš mi se uvek, (previše je da kažem "volim te", a možda i nije, ne znam, nisam više tako pametan, danas te reci mogu da znace mnogo toga), drugarice moja. Kada budeš shvatila (a nadam se da hoceš) bice kasno. A vidacemo se, još ovu I sledecu godinu a i kasnije, nadam se jer ipak svet je mali. Svakim danom bice ti sve jasnije da ja nisam više onaj stari. Onaj stari je "umro" kada je shvatio da je izdat od strane tvoga srca a još više od sudbine. Zbogom zauvek moja ljubavi i neka te sreca prati u tvom životu i kada jednog dana budeš iskreno volela onda ceš shvatiti... Zaboravi na ovo pismo što pre i uživaj u svojoj sreci, ne muci se ovim bezveznim recima koje malo kome šta znace jer od danas... ja se trudim da te zaboravim na taj nacin, kada me sudbina nije štedila u vezi tebe. Ostani takva jer si najbolja.
P.S. Pismo neka ti samo posluži da znaš da je nekome veoma stalo do tebe i cisto da imaš neko papirce da potpališ vatru. ;) kiss