Naslov bloga: I nije mi ništa...
Nikad nećeš razumijeti tu prazninu u mom srcu. Nikad je nećeš znati zagrliti i ispuniti. Nikad nećeš znati razumijeti tu maglu u mom pogledu... Kad odlutam, kad zastanem u pola riječi, u pola koraka. Uvijek ću ti ostati daleko. Uvijek ću ti odgovoriti : " Nije mi ništa." , a svasšta mi je. Tu u mom srcu se kruni jedna bajka, tu u mom srcu ruši se jedan grad, tu u mom srcu fali jedan zagrljaj. Postoje zemlje u koje nikad neću kročiti i ne žalim za tim. Žalim za jednom koja više ne postoji. Postoje ljudi koje nikad neću sresti i ne žalim ni za tim. Žalim za onima koje sam sretala, a sad su daleko. Ma nije mi ništa.. A svašta mi je.
Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu. Sjenke mi igraju po zidovima. Sjećanja me ophode čitavog dana. A srce ludo čuva te dragocjene suze duboko u džepu, suviše dragocjene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocjene da bi se poklanjale svakome. I ne, nije mi ništa. A svašta mi je.
U mojoj glavi jedan maleni, repati đavo stanuje. Izokrene mi svaki trenutak, posije sumnju, uprlja svaku tuđu riječ i onda se kikoće kao nevaljalo dijete. Šapuće mi pogrešne riječi na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima. Đavo je to, zna kako da mi pokvari trenutak. Nije mi ništa, a svašta mi je.
Kada bi samo nekako znao kada da šutiš, a kada da pričaš.
Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači.
Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni, samo štit mog srca.
Kada bi samo znao da je moj dom u tvom srcu, šutio bi dugo, dugo.. grlio me jako, jako.. i volio me ludo, ludo... zato me ne pitaj više šta mi je kada nikad nećeš znati... Jedino ćeš čuti da mi nije ništa.