Naslov bloga: ISTINITA PRICA

Mnogo je ljudi koji su u moj zivot uslislucajno. Jedan od njih si bio I ti. Ali tek na kraju kada je sve vecbilo gotovo, ja sam ostala sama I nista drugo nisam znala, osimplakati. Suvise mlada, sebe sam prepustila jakim emocijama, zavolelasam te, a mozda je za to bilo rano. Provedenih s tobom godinu dana namom srcu su ostavili dubog trag, nevidljiv, ali tako bolan. Kao I svakaveza I nasa je imala uspone I padove. Bilo je onih dana, kada su drugizavideli nasoj sreci,a I onih, kada nisu ni pozeleli da budu u nasojkozi…. Tvoje oci su me uvek pratile, bile su za mene zvezda koja mekroz zivot vodila, I uvek sam im se vracala. I te ruke, nezni dodiri,slivali su se niz nasa tela, a mi smo ljubavlju bili vodjeni… Dugesetnje kraj reke, Mesec koji nas je pratio, sve su to najlepsi trenutcinase ljubavi. Toliko smo jedno drugo voleli da ni slutili nismo, kakoce biti kada se rastanak priblizi. Ali dosao je I taj dan,da li tvojomili mojom greskom sve se zavrsilo. Ostavio si me samu, kao malenu ladjuna sred okeana bez igde ikoga… Cekala sam samo oluju koja bi mepotopila. Kise koje bi me odvele u vecni san, ali osim bola u mom srcuI samoce, nista drugo nisam imala…Cekala sam danima tvoje pozive,nadala se da cu te jos jednom videti. Otisao si nepozdravivsi se, osimporuke na vratima nista drugo od tebe mi nije ostalo. Pitala sam sebe uocaju “Da li si druge oci nasao, da li su te druge ruke mamile…?”Guseci se u suzama, skrhano telo moje utonulo je u san… Svanuo je novidan. Sama sam,jos poneka suza na licu se caklela. I moj verni pas Arcije tuzno gledao u mene, tugu smo delili zajedno. U trenutku na vratimasobe pojavila se moja mati, u ruci je drzala dnevne novine, otvorena13. strana, I clanak sa nazivom: “Za mene je rodjena, za nju umirem”.Drhtave ruke, oci pune suza, I nemo lice slusalo je reci koje je mojamati citala… …13.januara u Beogradu, bacivsi se pos voz, I.N. ostao jena mestu mrtav. Razlozi smrti su bili ocigledni, jer u svojim rukamadrzao je sliku svoje bivse devojke, I papir na kojem su pisale reci:“S’tobom nasao sam srecu, ti si meni sudjena, pozeleti nikada drugunecu ti si za mene rodjena, a ja za tebe umirem…” Ophrvena bolom,briznula sam u plac,nekoliko dana nisam mogla doci k sebi. Osecala samkrivicu, bol I tugu, jer nisam znala zasto je to ucinio…Ali jos vise meje bolelo, sto njegove oci vodilje vise nikada necu videti, jer samizgubila bice koje najvise volim. Shvatila sam koliko se dvoje mladihmoze voleti, I da sve sto je lepo kratkog je veka… Sada pocinjem sve izpocetka, ali na srcu nosim teret jak. Svake noci sanjam njegove oci,koje u meni rasvetle mrak.Svaki 13.januar od tada napolju padaju kise,nisi vise kraj mene, a volim te sve