Naslov bloga: Povratnicka
Dok se vracam kuci reku uvek prelazim kasno, negde iza ponoci. Put od ulaska u grad tece mirno sve do trenutka kada sa mosta ugledam osvetljen BEOGRAD, a tada mi srce, svaki put, bez razlike, preskoci; samo malo, tek da me opomene na svecanost prilike i potseti na sve one sretne i nesretne dane mog detinstva provedenog na Beogradskoj kaldrmi. Kroz varoš prodjem razrogacenih ociju, zurim u zgrade i ono malo ljudi što ih u to doba ima na ulicama kao da sam prvi put ovde, kao da ovo nije jedini grad u kome svakoj ulici znam ime. I dok se srecem s Beogradom u naizgled mirnom meni jednako pršti vatromet, dok je grad uvek jednako ravnodušan. Beograd odavno nije moje stalno i jedino boravište a ja i dalje svaki svoj povratak najavljujem iseljenickom:
IDEM KUCI !