Naslov bloga: Partija šaha

Dok hoda ulicom u sumraku ulična svetla polako obasjavaju svet oko nje. Ona, pognute glave, hoda polako gledajući u pločnik.Svakim korakom se sve više udaljuje od problema.Suza zasvetli u njenom oku. Pogleda napred dase ne sudari sa prolaznicima. Svi negde žure, da završe neki posao, da se vrate kućama, svojoj  familiji, nekome ko ih nestrpljivo čeka kući.Samo ona hoda polako, do ušiju joj dopire onaj užurbani žagor poludjelog grada u sumrak.

I opet se vraća mislima,u ono što se desilo,ne nalazi razlog, ne nalazi povod, ne nalazi smisao...

Samo praznina, praznina oronule i opustošene duše. Još jednom je pobedio.Još jednom je uspeo da pobedi u svojoj igri, onu koju je igrao danima i mesecima. Nije razmišljao da sa druge strane postoji živo biće, čija su osećanja u toj njegovoj igri pregorela, izgubilase dok su se pijuni na šahovskoj tabli pomerali napred. Kraljica je otišla,žena je ostala. Žena koja sada hoda ulicom, izumrlih osećanja, prazne duše.

Nije bitno, pomislila je,život teče dalje. Nova partija šaha, ovaj put ću igrati drugačije. Nećuotvarati, neću dozvoliti pristup. Kraljicu ću čuvati, ženu zatvoriti, osećanja sakriti. Nek se ovaj put potrudi da prođe. Ako želi, ako mu je stalo, ako poželi da opet budem kraj njega.

Podigla je glavu, pogledala okolo.Sumrak se već bio pretvorio u mrak.Prolaznici su je zagledali.Nije ju interesovalo. Ubrzala je korak. Još malo i biće kući. U utočistu svoga doma.

A sutra, sutra će već naći bolji izgovor. Sutra će početi nova partija šaha.