Sve je nekako skučeno oko nje
Da i ona sama postaje takva

Sve je nekako jeftino, jadno
A to je poslednje što želi

U stanju je sama da zaradi
Da se brine o sebi
U stanju je, zapravo, sve
Osim da bude srećna
Za to joj je potreban neko
Sa kim bi delila život, snove, emocije
A tog nekog nema

Samoća je dobra do izvesne granice
U početku i ponekad
Sve dok čovek ne vidi sa sobom šta želi i hoće
Ali posle se polako pretvara u pakao
Svaki novi dan
Kao neka nova kazna

Poznata mi je njena priča
Na trenutak su nam se okrznuli životi
Ništa lepše nisam grlio i ljubio od nje
Ali večito ima potrebu da beži
U strahu 
A i nadi da je tamo negde čeka nešto bolje
Neko bolji

Zato nije htela mene
Zato nije htela mnoge druge
Zato neće nikoga
A želi ljubav više od svega