Naslov bloga: TAKO SE DESI
Tako se desi.
Sretneš nekoga. Slučajno ili namjerno. I, zavoliš.
Opet, neko gore nađe razloge za to.
Misliš, ne znam o tebi ništa. Ni ti o meni. Mi smo potpuni stranci.
Ljudi jesu jedni drugima stranci u ovom svijetu.
Ljudi o ljudima ne znaju ništa, a mogli bi da znaju sve.
Ne moramo da se srećemo i razgovaramo godinama.
Ne moramo ni da budemo sasvim bliski prijatelji da bi znali nešto o ovom drugom.
Ne možemo naći dovoljno dobre maske da bi skrili sami sebe.
Samim tim ako pokušamo staviti masku, dosta govorimo o sebi.
Ne umijemo mi ljudi da budemo toliko misteriozni i nepoznati, koliko nas pogled ili osmijeh može odati.
Zato, ne budi siguran da ne znam ništa o tebi. Ne znam tko su ti roditelji,
imaš li braće i sestara, sa koliko si godina prohodao,
ko ti je najbolji prijatelj iz djetinjstva, koju hranu ili muziku najviše voliš...
ali ipak znam neke stvari. Netko si ko je srcu drag.
Ne znam ni da li si tvrdoglav, uporan ili lako odustaješ.
Da li si takmičarskog duha i dali se lako iznerviraš.
Ne znam koje stvari te mogu povrijediti
i ne znam koliko ti teško te stvari prihvataš.
Ali znam da niko od nas nije savršen.
Nisam suviše dobra osoba da samo gledam dobre strane u čovjeku, a nisam ni suviše loša da gledam samo loše strane.
Samo sam neko ko zna i jedno i drugo da prihvati bezuslovno i neko ko želi iznad svega da bude tvoj prijatelj.
Priznajem, većina dijeli ljude na dobre i loše, ako se ljudi mogu tako dijeliti.
Ali je činjenica da svi trebaju prijatelje. Pogotovo loši ljudi.
Oni trebaju nekoga ko će ih usmjeriti na pravi put,
a dobri trebaju ljude koji im nikad neće dati da skrenu sa pravog puta.
Kako god, biti nečiji prijatelj i biti nekome prijatelj mislim da je nešto najuzvišenije što se desi u životu.
Prihvatiti i voljeti ljude onakve kakvi jesu.
Jer i ljubav koja nije potkrijepljena prijateljstvom nije ljubav, a prijateljstvo bez ljubavi ne postoji.
A ja sam, kao nikad u životu, spremna da volim. TEBE. Takvog kakav jesi.