Svaka žena treba da ima bar jednog umetnika u životu.
Čoveka koji će videti u njoj nešto čega ni sama nije svesna, nekoga ko će joj dati potpunu slobodu, ali joj neće dati i sebe – do kraja.
Svaka žena treba da ima nekoga ko neće njome da se hvali prijateljima, da je menja, da joj nudi brak, da gleda da je prisvoji samo za sebe, ili da gleda samo kako da je povali.
Svaka žena treba da ima bar jednog učitelja lepote koji će u njoj da voli i probudi nju.
Pravu nju, najbolju nju, najlepšu nju…
Otmenu nju, drugačiju nju, posebnu nju…
Umetnik neće da je vodi na skupe večere, neće da je impresionira brzinom svojih kola, neće da joj se hvali brojnim poznanstvima, samo će da je voli, sve njeno.
Pustiće je da igra svoju igru ne tražeći od nje ništa više od onoga što je spremna da mu ponudi…
Umetnik neće da kopa po njenoj prošlosti, neće da se meša u njenu budućnost, neće da skraćuje njen telefonski imenik i produžava dužinu njene suknje.
Ne, on će da je voli dodirom i pogledom koji oslobađa, dopustiće joj da se rascveta pored njega.
On će osetiti njen ritam, njenu frekvenciju i znaće kada i koliko da joj se daje…
Probudiće njenu fantaziju, maštu, snove, vratiće je tamo gde je bila najsrećnija – u godine rane mladosti gde je sve prepreke prelazila sa lakoćom.
Umetnik neće da joj obećava kule i gradove, samo će da odigra sa njom svoj najlepši ples bez postavljanja uslova i pozivanja na večnu odanost.
Živeće u ovom sad, za ovo sada, a ne za neko nepostojeće sutra, ili zaboravljeno juče.
On će joj delovati nestvarno, a i ona će se pored njega osetiti nestvarno…
Lebdeće sa njim nekoliko koraka iznad zemlje, i sve će joj, odjednom, postati lakše lepše.
Njen život, njene obaveze, njen grad, njene ruke, kosa, osmeh, sve njeno.
Sve će se pretvoriti u igru, njihov odnos će postati igra, ona će postati igra.
Šta će se to desiti sa njom kada ga napokon sretne?
Po prvi put će biti sa nekim a da je tako blizu sebi…
Po prvi put neće morati da brine o nekome, a osećaće se prihvaćeno i voljeno.
Po prvi put, po prvi put, sve po prvi put…
Pitaće se šta taj čovek ima što drugi nemaju?
Neće joj biti jasno kako uspeva uvek da je usreći, pritom uvek nov, drugačiji, poseban?
Kako, ni ona sama neće znati da odgovori, zna samo da će pored njega pronaći i zavoleti sebe, i sve svoje…
Samo zato što je on prvi koji je prihvatio onakvu kakva jeste…
Samo zato što se pored umetnika, po prvi put, i sama osetila umetnikom…