Naslov bloga: ŠTA JE NOVOSADSKI

Miris rečne smole, kuvanog kukuruza, pečenog kestenja i vanil šećera.

Biti kod kuće pre mraka.

Crveneti od stida a ne od besa.

Ne stajati na tuđu senku i muku.

Voziti bicikl.

Kupovati cveće.

Ulagati više u ćerke nego u sinove.

Ponositi se svojima kada postanu slavni.

Dotle ih više kuditi nego hvaliti.

Ne gubiti iz vida da su Beograd, Budimpešta i Beč malko zabačeni.

Obožavati akvamarin, boju panonskog pra-mora.

Praviti se kao da Venecija nema golubove.

Pamtiti da su najveće poplave bile 1770. i 1965. a najbolje berbe 1900. i 1969. godine.

Kladiti se da je osamdeset meteri prava mera nadmorske visine za pogled na svet, a dve stotine meteri najpogodnija daljina izmedu obala.

Sanjati mostove.

Pričati o vremenu.

Ići u bioskop.

Šetati se.

Očenaš govoriti u sebi, bez obzira na jezik molitve.

Biti bezobrazan samo kad to pristojnost nalaže.

Ne zaboraviti nikad ono što se nekom dalo, ali ni ne iskati nazad.

Podeliti hladovinu sa drugima.

Posle dobrog gutljaja obrisati se rukavom, kao što to rade dole, na jugu.

Ne dolaziti nenajavljen u tuđu kuću, kao što se to ne radi ni gore, na severu.

Imati instinkt za ponavljanje istorije.

Ljubiti u ruke, a ne u obraz.

Bol u grudima držati za zubima.

Biti spor iz otmenosti.

I blago uobražen.

Zbog tradicije depresiju negovati, melanholiju prenositi u naslede.

Ne smejati se grohotom, vec pogledom.

Otezati sa vokalima.

Odugovlačiti sa odlukama, ali ih se pridržavati.

Držati ruke češce na leđima, nego u džepu.

Ne znati za kletvu, zavičajni kompleks i neželjene goste.

P.S. Novosadizam nije zarazan i ne prenosi se kontaktom