Naslov bloga: Duhovni seks
Postoje tri nivoa u čoveku: fiziološki – tielo, psihološki – um, i njegovo biće – njegova večna suština. Ljubav može postojati na sva tri nivoa, ali njen kvalitet može varirati.
Na nivou fiziologije tela, to je samo seks. Možeš to zvati ljubavlju, jer reč ljubav zvuči poetično i lepo; 99% ljudi seks zove ljubavlju. Seks je biološki, fizički. Tvoja kemija, tvoji hormoni – sve materijalno je uključeno u to.
Zaljubiš se u ženu ili muškarca. Možeš li tačno opisati čime te je ova žena privukla? Sigurno ne možeš videti njeno biće, jer ne poznaješ ni vlastito biće. Niti možeš prepoznati njenu psihu, jer čitati nekom misli nije lak zadatak. Dakle, što si ti našao u toj ženi? Nešto u tebi fizički, hemijski, u tvojim hormonima je privučeno od strane hormona žene, njenog fizičkog, njene hemije. To nije stvar ljubavi, već stvar hemije.
Razmisli ponovo: Žena u koju si se zaljubio ode kod doktora i promijeni pol, i sada joj raste brada. Hoćeš li je i dalje voleti? Ništa se nije promenilo, samo hemija, samo hormoni. Gdje je sad tvoja ljubav?
Samo 1% ljudi su ušli malo dublje. Oni mogu osetiti lepotu Duha, osećajnost Srca, jer i sami žive na toj razini.
Zapamti ovo kao opsto pravilo: Ne možeš videti dalje od onoga gde i sam prebivaš. Ako živiš u svom telu i misliš da si samo telo, tada možeš biti privučen samo nečijim telom. To je telesni stadij ljubavi.
Neki ljudi ne misle, oni osjećaju jer žive srcem i mogu osetiti srce druge osobe. Ovo je često nazvano ljubavlju. To je retko – kažem možda u 1% slučajeva – ali s vremena na vreme se dogodi.
Zašto velika većina ljudi ne ide na drugi nivo gde je toliko lepo? E tu je problem: Sve je to jako lepo, ali je i jako osetljivo. Nije od čelika napravljeno, već od vrlo krhkog stakla, a kad ogledalo padne i razbije se, nema načina da se opet sastavi. Ljudi se boje da se ne upletu preduboko, da ne dostignu krhke nivoe ljubavi, jer na ovom nivou je neverovatno lepo, ali i neverovatno promjenjivo.
Osećaji nisu kao stene, oni su kao latice ruže. Bolje je imati plastične cvetove ruže, jer će uvek biti tu i možeš ih oprati svaki dan i uvek će izgledati sveže. Također, možeš ih poprskati francuskim parfemom. Ako boja izbledi možeš ih ponovo obojiti. Plastika je jedna od neuništivih stvari na ovom svetu, stabilna je, izdržljiva. Zato ljudi ostaju na fizičkoj razini ljubavi. To je površno, ali je stabilno.
Senzibilne duše se znaju zaljubiti gotovo svakodnevno. Njihova ljubav je kao ruža. I dok je tu, ona je tako mirisna, tako živa, i pleše u svoj lepoti na vetru, na kiši, na suncu. Ali kad dođe večer, ona možda prođe, i ne možeš ništa učiniti da to sprečiš. Ta dublja ljubav srca je kao dašak vetra koji ti uđe u sobu, donese svežinu, i ode. Ne možeš vetar zadržati šakom.
Malo je onih koji su hrabri prepustiti se životu koji se svakog trena menja. Zato odlučuju zaljubiti se na siguran način u koji se pouzdaju. Ne znam koju ti vrstu ljubavi poznaješ – verovatno prvi tip, možda drugi tip. I uplašen si: Kad stigneš do vlastitog Bića, šta će se desiti s tvojom ljubavlju? Sigurno će nestati – ali nećeš izgubiti ama baš ništa. Nova vrsta ljubavi će se izdići, ona koja se pojavi kod jednog od milijon ljudi. Ova ljubav se može nazvati “ispunjenost ljubavlju”.
Prva vrsta ljubavi bi se trebala nazvati “seks”. Drugi tip bi trebalo nazvati “ljubav”. A treći bi se trebao nazvati “ispunjenost ljubavlju” – to je kvalitet koja nije usmerena ni na koga – nije posesivna i ne priznaje da netko drugi poseduje tebe. Ova kvaliteta ljubavi je tako korjenita (radikalna) revolucija, da je već teško i predstaviti si je.
Od početka kažete dečaku: “Ti si dečak, a ne devojčica. Ponašaj se kao dečko. Devojčice plaču, ti nemoj. Ponašaj se kao muškarac.“ I tako svaki dečak počinje odbacivati svoje ženske osobine. Na kraju ostanu samo barbarski životinjski ostaci. Njegova jedina funkcija je da pravi djecu. Devojčice ne smeju imati muške osobine. Ako se želi pentrati na drvo odmah će je zaustaviti: “To je za dečake, a ne za devojčice.“ Čudno! Ako devojčica želi popeti se na drvo, to je sam po sebi dovoljan razlog da joj to dozvolite.
U svim društvima kroz povijest za muškarce i žene je razvijana različita garderoba. To nije ispravno, jer svaki muškarac je takođe i žena. Jer nastao je iz dva izvora: svog oca i svoje majke. Oboje su doprinieli njegovom postojanju. I svaka žena je takođe i muškarac. Mi smo ih oboje uništili. Žene su svoju hrabrost, avanturizam, prosuđivanje i logiku izgubile, jer se verovalo da su ovo muške osobine. A muškarci su izgubili svoj šarm, svoju osjećajnost, suosjećajnost i ljubaznost. I oboje egzistiraju polovično. Ovo je najveći problem koji treba rešiti – bar po pitanju ljudi.
Stižući u točku Bića okružuje te samo jedno svojstvo ljubavi – kao miris. Ono za što mislite da je ljubav nestat će, ali ono što će zauzeti njeno mjesto je ogromno i bez kraja.
Tada jednostavno voliš. I to se konstantno širi, prvo ljudi, pa ubrzo životinje, drveće, planine, zvezde. I doći će dan kada će sveopste postojanje biti tvoja ljubavnica. To je tvoj potencijal. I svako ko ga ne postigne potracio je život.
Da, morat ćeš izgubiti par stvari, ali one su bezvredne. Dobit ćeš toliko da nećeš nikad pomišljati na to što si izgubio. Čista “ispunjenost ljubavlju“, koja prodire u suštinu – to nastaje iz meditativnog svojstva tišine i dubokog uranjanja u svoje biće.
Osho – “Od smrti do besmrtnosti“